Tako je govorio Zaratustra

Sreli smo se, posle više od mesec dana. Bila je lepa i slatka. Cekala me je na Adi, na mestu gde smo se dogovorili. Tako se lagano i lepo obukla, ali iako je dan bio topao, vetar joj je smetao i bilo joj je prohladno. Njenu crvenkastu kosu je mrsio vetar, a siske su joj lepo padale preko lica istovremeno joj skrivajuci i otkrivajuci pogled, pogled zbog koga nisam mogao da docekam taj trenutak. Falila mi je jako. Toliko sam je želeo da sav taj naboj emocija nisam mogao da iskontrolisem u tom zagrljaju. Zagrlio sam je i u tom zagrljaju nestao sa celim svetom oko nas. Tu je, napokon je tu i sve ce opet biti onako lepo kao pre. Uhvatio sam je za ruku, privukao k sebi i krenuli smo u setnju. Sunce nas je milovalo i gledalo odozgo, a vetar je lagano utihnuo i oboje smo se opustili. Bila je tu, bila je moja, a ja njen.