Tako je govorio Zaratustra

Još jedno kapitalno delo režisera Pitera Džeksona koje je definitivno zaokružilo njegovu, drugu po redu, trilogiju i dalo joj zaokruženi sjaj, slavu i smisao. Pored toga što film privlači ogromnu pažnju publike i ljubitelja Tolkinovih fantazija, on u isto vreme i održava pažnju svih onih koji se nađu ispred bioskopskog platna. Novi efekti kao i napredak u stvaralaštvu režisera očaravaju svakog ponaosob i raspiruju maštu svim ljubiteljima Gospodara prstenova do te mere, da se prosto nameće pitanje kako bi trilogija ,,Gospodar prstenova'' danas izlgedala u kontekstu unapređenih vizualnih tehnologija. Film do te mere ostavlja publiku bez daha, da su čak i gledaoci koji do sada nisu pratili rad Pitera Džeksona ostali oduševljeni. Mogu samo da kažem da se svaki uloženi dinar u kartu za projekciju ovog filma isplatio i da ću, definitivno, doći još nekoliko puta.

Sreli smo se, posle više od mesec dana. Bila je lepa i slatka. Cekala me je na Adi, na mestu gde smo se dogovorili. Tako se lagano i lepo obukla, ali iako je dan bio topao, vetar joj je smetao i bilo joj je prohladno. Njenu crvenkastu kosu je mrsio vetar, a siske su joj lepo padale preko lica istovremeno joj skrivajuci i otkrivajuci pogled, pogled zbog koga nisam mogao da docekam taj trenutak. Falila mi je jako. Toliko sam je želeo da sav taj naboj emocija nisam mogao da iskontrolisem u tom zagrljaju. Zagrlio sam je i u tom zagrljaju nestao sa celim svetom oko nas. Tu je, napokon je tu i sve ce opet biti onako lepo kao pre. Uhvatio sam je za ruku, privukao k sebi i krenuli smo u setnju. Sunce nas je milovalo i gledalo odozgo, a vetar je lagano utihnuo i oboje smo se opustili. Bila je tu, bila je moja, a ja njen. 

I bi 8. mart. Kako je lepo videti starije ljude kako i dalje veruju u ljubav. Videh nekog čoveka u pedesetim godinama kako nosi ružu i žuri da stigne da je pokloni. Naravno, u današnjim okolnostima moguće je pretpostaviti da ta ruža sledi lepotici u njenim ranim dvadesetim, a možda i ne, što priču čini još interesantnijom. U svakom slučaju, lepo je videti kako stariji i dalje veruju u nešto što se zove ljubav, jer time daju lep primer nama mladima, po prirodi idealistima i romantičarima, budući da u većini slučajeva ta priča o ljubavi u kasnim godinama braka podbaci i često se svede na neko izdržavanje kazne, a ne ubiranje plodova dugogodišnjeg zajedničkog života.

Sa druge strane sedim u tramvaju, a u mojoj neposrednoj blizini sede neka devojka i njen drug. Ona drži cvet, verovatno ružu, i tako ćaskaju. U jednom, primeti ona da je taj drug bacio pogled na taj cvet u njenoj ruci i kaže mu: ,,Ne gledaj me, nosim ovaj cvet ceo dan i blam me je.'' Eh, mladosti... Zar ti da podbaciš? Zar je ljude zaista sramota da pokažu javno da veruju u ljubav i da je se ne stide. Da li je to odlika samo mladih i ludih? Bojim se da su se neke stvari izgubile ili se polako gube. Izgleda da je to postalo sramota i da zbog toga danas ljudi 8. mart posmatraju kao jedno sećanje i zahvalnost našim majkama koje su nas rodile, odgajile itd. Slažem se, taj dan jeste sve to, ali nije problem u tom prazniku. Normalnim ljudima ne treba konvencija da bi izjavili svoju ljubav, ali normalnim ljudima nije blam da rade lude stvari iz ljubavi.

Nakon toga, dok sam čekao svoju dragu na autobuskoj stanici, sidje iz autobusa jedna devojka u svojim dvadesetim, koja bi, za razliku od one iz tramvaja trebala da bude malo zrelija, jer je ona bila srednjoskolka, i tu je dočeka njen dečko. Nakon što su se pozdravili, on je iznenadi skromno ukrašenom ružom koju je krio iza ledja, a ona na to prokomentariše: ,,E, ne mogu sad to da nosim.'' Ok, ne treba suditi ljudima, nije mi to ni poenta koju želim da istaknem, nego utisak, pa čak i moje lično iskustvo, da kako se stari sa godinama, tako i ljubav postaje stvar za ismevanje i bajka za malu decu.

Živimo u vremenu kad konvencije ne važe, samim ti i doživljaji bivaju lični, ali doživljaj ljubavi je koliko lična i jedinstvena stvar, toliko je i univerzalna i svima nama zajednička. Kad je ljubav u pitanju, ne želim da odrastem. Čovek kad voli i kad se daje, onda se daje ceo. Pozvaću se na film ,,Cloud Atlas'', gde Sonmi odgovara i kaže istina je jedna, a sve njene verzije nužno nisu istinite. Ljubav je istina i u njoj je istina.